odavde do beskonačnosti

Dobrodošli na moj blog

15.01.2015.

Nedelja. 23, Novembar 2014

Tek sam ustala, a već sam umorna. Valjda je to tako kad je čovjek usamljen. Umoriš se od same pomisli da ustaneš iz kreveta i počneš da živiš. Umoriš se kad pomisliš da treba da proživiš ovaj novi dan, potpuno identično kao i predhodni. Jedina želja ti je da nastaviš da spavaš, jer tad si nesvjestan svega, svog života i te proklete usamljenosti. Želiš da spavaš, jer ti san najviše sliči smrti.
Dugo sam ležala nepomično u krevetu, nesvjesna svega. To blagostanje je prekinula ponovna svađa mojih roditelja. Svađali su se oko novca, oko tatinog pretjeranog ostajanja u kafani, oko neplaćenih računa, oko mene, oko svega. Nije me to puno doticalo. Njihove svađe su mi postale svakodnevnica. Jedino mi je bilo žao mame, koja je ni kriva ni dužna prolazila kroz taj pakao. Pokušavam da je utješim, govorim joj stvari u koje ni ja ne vjerujem samo da bih je smirila. Ponekad joj spomenem da bi bilo bolje da se razvede, da bi nam bolje bilo bez njega, da odemo u neki drugi grad gdje nas niko ne poznaje, da ću ja tamo završiti srednju školu i naći posao. Ali, nema ništa od toga, vezana je za njega jer on jedini radi i donosi novac, a ovo moje su puste želje. Kad bi se razvela od njega, više ga ne bismo vidjele, jedino bi se možda vratio za destetak godina kod popije sve pare, i bude prestar da radi, kod svoje kćerke da traži novac. A možda se ne bi nikad ni vratio.
I tako nam dani prolaze u sivilu. Mami sam ja jedina nada. Da ću završiti fakultet, naći dobar posao i da ona više ne mora ovisiti o njemu i da svoju starost može provesti u miru, kad joj je već mladost propala pokušavajući od njega stvoriti čovjeka. Čovjeka koji voli, cijeni i brine se za svoju porodicu.
A ja želim, jako želim da joj omogućim sve to, i trudim se, natjeram se da učim, da joj ostvarim tu želju, ali me stalno nešto koči. Svo to moje svađama ispunjeno djetinjstvo je uticalo na to kakva ću ja osoba postati, da je to jednostavno ubilo svu volju u meni. Sad te svađe nemaju nikakav uticaj na mene, a što bi i imale, uradile su svoje dok sam još bila dijete
.